Antabuse je lek sa disulfiramom za odrasle osobe koje žele da održe potpunu apstinenciju od alkohola. Njegov mehanizam blokira razgradnju alkohola i može izazvati neprijatnu reakciju ako se alkohol unese u organizam.
Antabuse je lek u tabletama sa dozom navedenom na pakovanju, namenjen održavanju apstinencije kod osoba koje se leče od zavisnosti od alkohola. Koristi se kod odraslih koji su odlučili da ne piju alkohol i učestvuju u strukturisanom programu lečenja. Disulfiram blokira razgradnju alkohola i izaziva veoma neprijatnu reakciju ako se alkohol unese u organizam.
Antabuse sadrži disulfiram kao aktivnu supstancu. Tačan sastav, jačina i podaci o tabletama navedeni su na pakovanju; pratite priloženo uputstvo.
Antabuse se uzima oralno, kao tableta, prema režimu koji odredi lekar. Doza je navedena na pakovanju — pratite uputstvo. Terapija se započinje tek kada je osoba bez alkohola i kada nema simptome akutne intoksikacije ili apstinencijalne krize.
U praksi se disulfiram često uzima jednom dnevno, u približno isto vreme. Lekar prilagođava dozu prema podnošljivosti, terapijskom cilju, stanju jetre i drugim lekovima koje osoba koristi. Tableta se proguta sa vodom; uzimanje uz obrok može biti korisno kod blage mučnine.
Važna ograničenja primene:
Ako je doza propuštena, ne uzima se duplirana količina narednog dana. Nastavlja se sledeća planirana doza, osim ako lekar nije dao drugačije uputstvo.
Disulfiram blokira enzim aldehid-dehidrogenazu. Kada osoba popije alkohol, etanol se najpre pretvara u acetaldehid, a zatim se acetaldehid normalno dalje razgrađuje. Antabuse prekida drugi korak. Acetaldehid se zato nakuplja i može izazvati crvenilo lica, mučninu, povraćanje, lupanje srca, vrtoglavicu i pad krvnog pritiska. [1]
Antabuse se koristi kao deo lečenja hroničnog alkoholizma, danas češće nazvanog poremećaj upotrebe alkohola. Najviše koristi imaju osobe koje su motivisane za apstinenciju i imaju redovne kontakte sa lekarom, psihoterapeutom ili programom podrške. WHO navodi da je lečenje poremećaja upotrebe alkohola najuspešnije kada povezuje farmakoterapiju, psihosocijalnu podršku i rad na prevenciji povratka pijenju. [2]
Antabuse, naltrekson i akamprosat koriste se za različite ciljeve u lečenju poremećaja upotrebe alkohola. Izbor zavisi od toga da li je glavni problem žudnja, povratak intenzivnom pijenju, potreba za potpunom apstinencijom, stanje jetre, upotreba opioida i spremnost na redovno uzimanje terapije.
| Terapijski pristup | Glavni mehanizam | Tipičan terapijski cilj |
|---|---|---|
| Disulfiram u Antabuse tabletama | Stvara neprijatnu reakciju pri unosu alkohola | Održavanje apstinencije kod motivisanih osoba |
| Naltrekson | Smanjuje nagrađujući efekat alkohola preko opioidnih receptora | Smanjenje žudnje i epizoda intenzivnog pijenja |
| Akamprosat | Moduliše neravnotežu glutamata i GABA sistema nakon prestanka alkohola | Održavanje apstinencije posle detoksikacije |
Naltrekson nije pogodan za osobe koje koriste opioide, jer može izazvati akutni apstinencijalni sindrom. Akamprosat se često razmatra kada je cilj dugoročna apstinencija, uz procenu funkcije bubrega. NICE smernice navode disulfiram kao opciju kada osoba želi apstinenciju, razume posledice konzumiranja alkohola i kada druge opcije nisu odgovarajuće ili nisu dale rezultat. [4]
Antabuse ima jasnu prednost kod ljudi kojima je potreban konkretan spoljašnji oslonac protiv impulzivnog pijenja. Njegovo ograničenje je što ne rešava samostalno žudnju, stres, depresivnost, porodične sukobe ili okidače koji su doveli do pijenja.
Antabuse nije za vas ako imate aktivnu ili nedavnu upotrebu alkohola, tešku bolest srca, koronarnu bolest, ozbiljnu bolest jetre, psihozu ili poznatu preosetljivost na disulfiram. Ne koristi se u trudnoći bez jasne procene lekara, a dojenje zahteva individualnu procenu koristi i rizika.
Poseban oprez potreban je kod dijabetesa, epilepsije, hipotireoze, oštećenja bubrega i bolesti jetre. Disulfiram može stupati u interakcije sa varfarinom, fenitoinom, pojedinim benzodiazepinima, metronidazolom i izoniazidom. Metronidazol se ne kombinuje sa disulfiramom zbog mogućnosti akutnih psihijatrijskih reakcija.
Nemojte koristiti Antabuse ako trenutno pijete ili ste nedavno pili alkohol, imate ozbiljne probleme sa srcem ili jetrom, psihozu ili alergiju na disulfiram. Ako ste trudni ili dojite, razgovarajte sa lekarom pre početka terapije. Lekar treba posebno da proceni njegovu primenu ako imate dijabetes, epilepsiju, probleme sa štitnom žlezdom ili bubrezima, ili uzimate druge lekove.
Kod uzimanja Antabuse tableta bez izlaganja alkoholu mogu se javiti pospanost, glavobolja, metalni ili ukus belog luka u ustima, blaga mučnina, osip i smanjena seksualna želja. Ove reakcije često budu blaže na početku terapije, ali svaka nova ili uporna tegoba zaslužuje procenu.
Ređe se mogu javiti ozbiljnije promene, uključujući hepatitis, žuticu, tamnu mokraću, bol ispod desnog rebarnog luka, trnjenje šaka ili stopala, promene raspoloženja, zbunjenost i smetnje vida. To nisu simptomi za čekanje. Potrebna je hitna medicinska procena.
Najopasniji neželjeni događaj je disulfiram-alkoholna reakcija. Težina reakcije zavisi od količine alkohola, vremena od poslednje doze i opšteg zdravstvenog stanja. Kod osoba sa srčanim oboljenjem reakcija može biti ozbiljna, sa poremećajem ritma, kolapsom ili bolom u grudima. FDA upozorenja za disulfiram naglašavaju potrebu izbegavanja svih izvora alkohola tokom terapije i određeni period nakon poslednje doze. [3]
Greške tokom disulfiram terapije najčešće nisu posledica slabosti karaktera, već potcenjivanja detalja. Antabuse zahteva unapred pripremljen plan, jer odluka doneta u trenutku žudnje često nije ista kao odluka doneta tokom mirnog dana.
Najčešće greške su:
Lekari Antabuse najčešće posmatraju kao lek za osobu koja jasno želi potpunu apstinenciju i razume posledice mešanja sa alkoholom. Nije dobar izbor za nekoga ko planira da povremeno pije ili nije spreman da izbegava skrivene izvore alkohola.
U kliničkoj praksi, najuspešniji režim nije onaj sa najviše zabrana, već onaj koji je realno uklopljen u svakodnevicu. Potrebno je proceniti raspoloženje, rizik od suicida, stanje jetre, druge supstance i lekove. Osoba sa izraženom anksioznošću ili depresijom može imati koristi od paralelnog psihijatrijskog lečenja, jer disulfiram ne leči te simptome.
Dobar plan uključuje prepoznavanje okidača. To mogu biti večernja usamljenost, stres nakon posla, porodični sukob ili društvo u kojem je alkohol stalno prisutan.
Disulfiram može zadržati sposobnost izazivanja reakcije sa alkoholom još do dve nedelje nakon prekida terapije. Razlog je dugotrajnije vezivanje za enzimski sistem koji razgrađuje acetaldehid. Zato se alkohol ne uvodi neposredno po prestanku uzimanja. FDA dokumentacija za disulfiram iz 2012. godine navodi ovu mogućnost produžene reakcije.
Antabuse prvenstveno stvara fizičku prepreku konzumiranju alkohola, a ne deluje direktno na žudnju kod svake osobe. Naltrekson i akamprosat imaju drugačije mehanizme i nekada bolje odgovaraju osobama kod kojih je žudnja dominantan problem. NICE smernice iz 2011. godine, ažurirane 2014, preporučuju izbor terapije prema ciljevima osobe i kliničkoj proceni. Psihoterapija ostaje važan deo lečenja.
I mala količina alkohola može izazvati reakciju, mada njen intenzitet nije isti kod svih. Ne postoji pouzdana minimalna količina koja se može smatrati bezopasnom tokom terapije disulfiramom. WHO je u izveštaju iz 2018. godine naglasio zdravstveni teret štetne upotrebe alkohola i potrebu za individualno prilagođenim lečenjem. Potpuna apstinencija je cilj Antabuse terapije.
Neki lekovi za smirenje mogu se koristiti samo uz pažljivu procenu interakcija i stanja osobe. Disulfiram može uticati na metabolizam pojedinih benzodiazepina, a kombinacija sa metronidazolom se izbegava. FDA upozorenja iz 2012. godine navode više klinički značajnih interakcija. Spisak svih terapija treba proceniti pre početka Antabuse režima.
Antabuse se obično razmatra nakon što je osoba bez alkohola i kada je akutna apstinencijalna kriza završena. Lek nije namenjen za lečenje akutnog alkoholnog apstinencijalnog sindroma. SAMHSA vodič iz 2015. godine razlikuje medicinski nadziranu detoksikaciju od terapije koja služi održavanju apstinencije. Antabuse pripada drugoj fazi lečenja.
Praćenje funkcije jetre je česta klinička praksa, jer disulfiram retko može izazvati ozbiljno oštećenje jetre. Žutica, taman urin, izražen umor, svrab ili bol u gornjem desnom delu stomaka zahtevaju brzu procenu. FDA u dokumentaciji iz 2012. godine navodi hepatotoksičnost kao ozbiljan, iako ređi rizik disulfirama. Redovne kontrole omogućavaju ranije prepoznavanje problema.
Ваша поруџбина ће бити безбедно упакована и послата у року од 24 сата. Овако ће тачно изгледати ваш пакет (слике стварног посланог артикла). Има величину и изглед обичног приватног писма (9,4x4,3x0,3 инча или 24x11x0,7 цм) и његов садржај се не може видети.
Prve dve nedelje sam imao metalni ukus i bio sam umorniji. Posle toga mi je najviše značilo što nisam mogao da racionalizujem jedno pivo posle posla. Terapija mi je pomogla da ostanem bez alkohola dok sam radio i sa terapeutom.
Nisam imao većih nuspojava, ali sam morao da promenim naviku da uzimam sirup protiv kašlja bez razmišljanja. Jednom sam skoro uzeo preparat sa alkoholom. Od tada sve proveravam pre upotrebe.
Lek mi nije smanjio nervozu niti želju da pijem kada sam bio pod stresom. Pomogao je kao granica, ali bez razgovora i rada na stresu ne bih izdržao. Imao sam glavobolju u prvim danima.
Najveći problem mi je bio što sam mislio da mogu sam. Kada sam uključio partnerku u plan, redovno uzimanje je postalo lakše. Nisam pio, a kontrole jetrenih nalaza su mi dale dodatni osećaj odgovornosti.
